Kratka biografija:

Sa stotinama napisanih kompozicija, izvođenjima u gotovo svakoj zemlji za koju ste mogli da čujete i interesantnim i važnim poručiocima poput Vatikana, Ruske Federacije ili Ujedinjenih Nacija, Aleksandar Simić svakako spada među najistaknutije umetnike poreklom sa naših prostora. Već dugi niz godina, njegov životni opus je obogaćen i snažnim društvenim angažmanom, pa ga neretko viđamo i u funkciji aktiviste i portparola brojnih humanitarnih inicijativa.

1. Ko su bili heroji vašeg detinjstva i mladosti?

Nisam siguran da li  mislite na moje lične heroje iz mladosti ili na heroje tog vremena? Uvek je bilo ljudi vrednih divljenja – od Pitagore i Galileja do Bila Gejtsa i Majke Tereze.

2. Šta je za vas danas definicija heroja?

Postoje različite vrste heroja – od ljudi kakve sam upravo nabrojao, koji su na očigled svih zadužili čovečanstvo, do onih bezimenih koji su na hiljade različitih načina dali pozitivnu konotaciju terminu čovečnost.

3. Da li lično poznajete nekog za koga biste mogli da kažete: to je moj heroj, i zašto?

Tražite konkretan primer. Evo – recimo Veran Matić. U pitanju je čovek koji je prepoznao fantastičnu moć i uticaj televizije i pretvorio je uinstrument socijalne odgovornosti koji svojim rezultatima može da postidi i resorna ministarstva. Humanitarne akcije Fonda B92 veoma su upečatljiv primer heroizma u društvu kome je inače neophodna i daleko veća količina empatije i bolja distribucija sredstava, kada su u pitanju ugrožene grupe.

4. Koja je najvažnija osobina heroja u današnjem dobu?

Osobine koje individualca čine herojem spadaju u vanvremenske kategorije. Heroj je onaj koji uprkos ostalima (inače bi svi bili heroji) uradi pravu stvar. Za tako nešto, potrebno je imati veliko srce, puno znanja, empatije, požrtvovanosti i upornosti. I naravno, potrebno je biti nesebičan.

5. Da li su pravi heroji dovoljno zastupljeni u medijima, i ako mislite da nisu, kome se, umesto njima, poklanja pažnja?

Ovo je već pomalo retoričko pitanje. Svi smo svesni da su vrednosti društva i vremena u kome živimo vulgarizovane. Ljudi koji se u takvim okolnostima postavljaju kao parametri sistema i uzori budućim generacijama su najblaže rečeno neadekvatni. Šta je zaključak? Zaključak je da mediji i oni koji ih kontrolišu moraju da demonstriraju daleko veću odgovornost.

6. Kako postati i ostati heroj i kako živeti životom heroja?

U drugoj knjizi Mojsijevog Pentateuha imate prilično dobar recept u vidu deset jednostavnih „preporuka“.

7. Vodimo li dovoljno računa o svojim herojima?

Naravno da ne. Sistem negativne selekcije koji predstavlja maksimu našeg društva ne pogoduje pravljenju heroja. Dokle god se više isplati biti hulja nego pošten čovek, imaćemo i deficit u proizvodnji heroja. Pitajte Čika Jovu ili Radoja Domanovića – oni će Vam to mnogo bolje objasniti.

8. Da li ste vi bili nečiji heroj?

Bio i jesam. Svaki puta kada se vratim kući, moja kučka Sara se ponaša kao da sam se vratio sa Olimpijade sa četiri zlatne medalje. Ako hoćete da znate kako se oseća jedan heroj, samo uzmite psa.

9. Da li su nam danas potrebni heroji i zašto?

Heroji su potrebni svakom vremenu. Oni predstavljaju otelotvorenje naše potrebe za iskupljenjem.

10. Vaša poruka junacima i posetiocima sajta Moj heroj?

Pronađite radost u davanju i stvaranju.