Kratka biografija:

Završio je studije žurnalistike na Fakultetu političkih nauka, a nakon toga se usavršavao u Beogradu i Sarajevu. Autor je dve drame ekranizovane na RTS-u („Bar – Beograd via Peking” i „Nije nego”) i preko dvadeset dokumentarnih filmova koji su nagrađivani u zemlji i svetu. Autor je preko 500 dokumentarnih emisija od kojih je 360 realizovano u okviru serijala „Kvadratura kruga” koji se vec devet godina emituje na RTS-u. Za dokumentarni film i reportažu do sada je dobio ukupno 19 nagrada na domaćim i međunarodnim festivalima.

1.Ko su bili heroji Vašeg detinjstva i mladosti?

Odrastao sam i stasavao uz knjige i filmove o Robinu Hudu koji je otimao od bogatih i oteto delio sirotinji ,ustajući istovremeno u njihovu zaštitu.On je bio jedan od heroja mog detinjstva koji je u meni budio duh pravedništva.Tokom osnovne škole saznao sam za još jednog heroja čije ime nikada nisam saznao ali sam dobro zapamtio njegovo herojsko delo.Reč je o Nemcu koji je 21.oktobra 1941.godine odbio da strelja djake u Kragujevcu i na taj način sam sebi potpisao smrtnu presudu.To je za mene herojski čin vredan pamćenja za ceo život.

2.Šta je za Vas definicija heroja?

Svaki čovek koji je spreman na odrucanje,na gubitak ili žtvu zbog nekog drugog čoveka ili nekog višeg,humanijeg cilja, za mene je heroj.Najheroj je onaj koji unapred zna da će biti gubitnik u tom svom davanju, odricanju ili žrtvi ,a opet čini herojsko delo.To bi za mene bila definicija herojstva.

3.Da li lično poznajete nekog za koga biste mogli da kažete to je moj heroj i zašto?

Žao mi je što nisam imao priliku da upoznam dva velika heroja savremenog doba ,dva obična čoveka koja bih stavio u istu ravan.Jedan je Dragan Cigan iz Čelinaca kod Banjaluke ,a drugi Srdjan Aleksić iz Trebinja.Dragan je u italijanskom gradu Jesola skočio u pobesnelo more da bi spasao dvoje dece koja su se davila,a koju nije ni poznavao i pri tom je izgubio život.Otišao je u Italiju kao zidar , u pečalbu i tamo stradao spasavajući druge.

Srdjan Aleksić je tokom poslednjeg rata u Bosni spasao život svom poznaniku Alenu Glavoviću i zbog tog čina izgubio sopstveni život od pijanih rezervista.Kada su se svi zavukli u svoje, jednonacionalne rovove, kada su ostrašćenost i mržnja bili jači od ljudskosti ,Srdjan je bio čovek koji je pokazao najveće herojstvo braneći čoveka druge vere.Time je najbolje opravdao onu definiciju Marka Miljanova da je junaštvo kada sebe braniš od drugog, a čojstvo kada drugog braniš od sebe,jer Srdjan je Alena odbranio od pripadnika svog naroda.

4.Koja je najvažnija osobina heroja u današnjem dobu?

Najvažnija osobina heroja u današnjem dobu je spremnost da se žrtvujete za drugog iako unapred znate da ćete u tome biti gubitnik .Isto tako važna osobina je čovečnost, merena najvišim ljudskim aršinom koji se zove čojstvo, jer svi smo mi ljudi-treba biti čovek.

5.Da li su pravi heroji dovoljno zastupljeni u medijima i ako mislite da nisu kome se umesto njih poklanja pažnja?

Heroji današnjeg doba potisnuti su na marginu umesto na pijedestal i osim pet,šest medija u celoj Srbiji više im niko ne poklanja pažnju i ne neguje herojstvo kao konstantnu vrednost.U poslednje dv decenije u srpskim medijima pojavljivali su se lažni heroji kako što su Arkan i Legija koji su se kitili lažnim odličjima i beščašćem.Srpski mediji moraju otvoriti prosto za istinske heroje ,one koji svoj lik i delo nikada neće uprljati tudjom krvlju i koji nikada neće zaradjivati na tudjoj nesreći.

6.Kako postati i ostati heroj i kako živeti životom heroja?

U urušenom sistemu vrednosti teško je postati i opstati heroj i živeti životom heroja jer su danas u modi neke druge vrednosti koje najmanje veličaju čoveka i žrtvu kao osnovnu odrednicu herojstva.Nepristajanje na tako ustanovljen sistem vrednosti i pobuna protivtoga već su za mene predvorje herojstva.

7.Vodimo li dovoljno računa o svojim herojima?

U državama u kojima se još ceni herojstvo kao najviši čin ljudskosti herojima podižu spomenike, po njima nazivaju ulice, škole i trgove, a kod nas sve to nekako stidljivo rade ili što je još gore heroje potiskuju u zaborav i time obezvredjuju nečiji herojski čin koji bi mogao biti putokaz i svetionik drgum ljudima u mraku sve prisutnijeg nečoveštva.

8.Da li ste Vi bili nečiji heroj?

U Srbiji postoji nagrada za novinarsku hrabrost koja nosi ime Milana Pantića novinara iz Jagodine koji je izgubio svoj život u borbi za istinu i pravdu.Pre tri godine meni je pripala ta nagrada koju sam više doživeo kao nagradu za ljudskog nego za hrabrost.Na dodeli nagrade rekao sam da su sada neka druga odela u modi,a  osim ljudskog ja nijedno drugo odelo neću obući bez obzira na modne trendove .

Postoji i jedan dečak ,koji se zove Milija Jelić koji me doživljava kao svog heroja.Miliji koji živi sa sestrom u selu Radobić kod Mionice ,uz pomoć dobrih ljudi sam promeni život, izvukao ga iz siromaštva i obezbedio mu uslove za život dostojan čoveka i detinjstvo kakvo ima većina druge dece u Srbiji.

9.Da li su nam danas potrebni heroji i zašto?

Svako vreme traži heroje, pa i ovo današnje, jer dok ima heroja ima i nade da će biti ljudi spremnih da se žrtvuju za druge ljude, za viši cilj, za dobrobit čovečanstva ne tražeći za uzvrat ni priznanja, ni slavu, ni medalje, ni intervjue.

10.Vaša poruka junacima i posetiocima sajta „Moj heroj“.

Budi svoj, a ne broj, na nečijem spisku, u nečijem životu i na nekoj društvenoj mreži.Budi čovek i u dobrim i u zlim vremenima. Ako to uspeš već si time obezbedio mesto u predvorju herojstva.