Rođen je u Umki 1946. godine. Završio je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, nakon čega počinje da radi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Niz narednih godina igrao je brojne uloge u pozorišnim predstavama: „Kad su cvetale tikve“, „Buba u uhu“, „Za kim zvono zvoni“, „Pučina“, „Kolubarska bitka“, „Valjevska bolnica“, „Narodni poslanik“, „Kabare“ i mnoge druge. Zapaženu ulogu imao je i u filmovima „Tesna koža“. Poslednjih godina radi na televiziji gde vodi komične i satirične emisije.
U detinjstvu sam imao drugove koji su mi sa uspehom zamenjivali klasične heroje iz čitanki. Oni nemaju slavna imena, ali su za mene bili junaci.
Kada sam ušao u godine koje se označavaju kao “mladost”, heroji su izgubili ličnost i postali su simboli. Počeo sam da upadam u kalupe u kojima je uvek bio heroj neko o kome se predavalo toga časa istorije, tako da sam ispunio dijapazon od hajduk Stanka do filmskih glumaca u kaubojskim filmovima.
Heroj je podvižnik kome se divimo zbog hrabrosti, upornosti i duhovne snage koja nama nije svojstvena, ali bi voleli da jeste.
3.Da li lično poznajete nekog za koga biste mogli da kažete: to je moj heroj, i zašto?
Poznjem ali se ustručavam da ga imenujem.
Neki veoma bogati kralj je pitao mudrog čoveka da li smatra da je on taj za koga bi moglo da se kaže da je „srećan čovek“. Mudrac je rekao kralju da će moći da odgovori na to pitanje tek kada kralj umre.
Kralj se naljutio na mudraca, ali se njegovih reči setio kada je kasnije izgubio bogatstvo i postao zarobljenik.
Tako i ja u ulozi mudraca kažem da bi ipak trebalo sačekati ove moje heroje da umru da bih ih proglasio herojima.
4.Koja je najvažnija osobina heroja u današnjem dobu?
Čovek je u tehnologiji doživeo veliki skok, ali ga duh na tom putu nije pratio.
Ni kada sam bio mali, a ni sada, ne znam šta su osobine heroja, jer su u mojoj svesti ostali stereotipi kao što je simbol neznanog junaka, za koga ne samo da ne znam da je postojao već ne znam ni da li je bio hrabar.
Moj duh, kao ni vaš, nije pratio tehnologiju.. ali mi instinkt govori da ni jednog trenutka ne bih voleo da budem u duši nekog heroja.
5. Da li su pravi heroji dovoljno zastupljeni u medijima, i ako mislite da nisu, kome se, umesto njima, poklanja pažnja?
Heroji su potrošna roba i vrede koliko vredi i njihov uticaj na mase. Nekada su herojima slepi guslari ispevali epske pesme i te pesme vekovima pevali.
Herojima ovoga vremena niko ne piše pesme jer nema vremena da se takve pesme ispevaju. Jučašnjeg heroja prestigne neki novi, svežiji heroj, dok pesma o starom heroju nije još ispevana. Zbog te užurbanosti novoga sveta se ne isplati ni borba za herojsko mesto, a ni ispevavanje pesama herojima.
Da znam već bih bio, i ostao heroj, pa bih životom heroja i živeo.
Ne. Mi ne znamo šta sa njima da radimo. Potpuno su nam nepotrebni, jer se ne uklapaju u sliku budućnosti koju smo sebi zacrtali.
Tu sliku svoje budućnosti tako brzo menjamo da siroti heroji ne umeju da joj se prilagode. Biće da ih zbog toga jurimo i trpamo u zatvore dok se mi ne složimo oko slike naše budućnosti koja bi demokratski svima odgovarala.
Ne bih voleo da budem heroj. Heroji po pravilu prave previše buke.
Na nekom simpozijumu psihijatara zaljubljenost je označena kao neuroza, a ima mišljenja da je to čak i manično depresivno stanje.
Ako zaljubljenost polako postaje depresija i manija, onda bi i herojstvo moglo da bude rezultat nekog suludog osećanja. Ako je tako, šta će nam zaljubljeni i heroji, kada imamo dovoljno ludaka i bez njih?
Ako si već junak za tebe je kasno, ali ako nisi.. nemoj da tražiš đavola!