Nekada nas rasprostranjenost i dubina siromaštva u Srbiji obeshrabre i savladaju, pa preko vesti u novinama o nečijoj nesreći i teškom životu uz nelagodu samo pređemo pogledom kad već, mislimo, ne možemo ništa da učinimo. I nečiji život, tegoban i crn, nastavlja se dalje tu pored nas… i bez nas.

Na sreću, i dece o kojoj je reč u ovom tekstu i nas, svih nas, jer dobrota će spasti svet, postoje ljudi koji su rešili da nešto preduzmu i učine dobro delo, makar to bila samo kap lepog u nepreglednom moru crnog. A evo o čemu je reč…

Čitaoci „Blica” već znaju da naš list tekstovima podržava projekt „Moj heroj” – sajt koji već dve i po godine afirmiše obične ljude, one koji su se svojom hrabrošću, poštenjem, istrajnošću i plemenitošću uspešno uhvatili u koštac s izazovima života i ćudljivim putevima sudbine. Pored priča o talentovanim mladim ljudima, dobrotvorima, uspešnim đacima i studentima, pojedincima koji su uspeli da se izbore sa bolestima i telesnim ograničenjima, spasiocima… ovaj sajt prenosi i novinske tekstove o deci koja rastu u izuzetnom siromaštvu ili su prinuđena da zbog sticaja okolnosti na svoja pleća preuzmu obaveze odraslih.

To su, između ostalih, i Čaba Dohar (11) iz Zrenjanina, kojeg je bolest vezala za kuću, pa Ivana (13), Hristina (16) i Stefan (18) Vitković, izbeglice koji su s majkom od juna 1999. promenili 17 stanova u osam gradova, zatim desetogodišnja Emilija Arsić, čiji su roditelji izbegli sa Kosmeta u Prokuplje, koja je od rođenja vezana za invalidska kolica, onda sestre Marica (17), Milica (15) i Danica (13) Adamović, koje u Smederevu žive u kućerku bez struje, a odlični su đaci… Milica (17), Miloš (13) i Veljko (12) Antonijević iz sela kraj Jagodine, čiji dan počinje tako što ustaju u šest kako bi prvo obukli potpuno nepokretnog oca, odveli ga u toalet i spremili doručak za njega, a tek onda iz sirotinjske potleušice krenu u školu…

E pa, uoči Nove godine zaposleni u beogradskoj kompaniji „EWE comp”, koja se bavi prodajom komjutera i zastupa neke od najuglednijih svetskih firmi, svu su takvu decu sa sajta „Moj heroj”, ove napred pomenute i ostale, ukupno sedamnaest porodica, darovali kompjuterima.

– Zaposleni u „EWE comp“, kao i mnogi naši sugrađani, svesni su da u Srbiji postoji mnogo dece kojima je pomoć potrebna u bilo kom obliku. Mi smo odlučili da se priključimo delu lepše Srbije koja brine i pomaže drugima. A šta bi jedna kompanija koja distribuira kompjutere i IT opremu mogla da pokloni u humanitarnoj akciji nego računare. Angažovali smo poslovne partnere i prikupili 35 kompjutera – kaže Marija Popović iz ove kompanije.

Osim sedamnaestero dece sa sajta „Moj heroj”, tri su poklonjena Kraljevu, a 15 je odneto u Miloševac porodicama koja su prihvatile i odgajaju decu bez roditelja.

Marija, koja je svaki paket i uručila, kaže da je duboko potresena sudbinama dece koju je upoznala, ali i da je svesna da nekima od njih računari nisu najpreča stvar u životu, jer sva ta deca žive u najtežem siromaštvu, često na ivici gladi.

Ona i njene kolege ipak su učinili nešto.

A mi ostali?