Kratka biografija:

Rođen je u Puli 1965. godine. Prvi roman „U potpalublju“ objavio je 1994. godine i za tu knjigu je dobio NIN-ovu nagradu, kao najmlađi laureat u istoriji ove nagrade. Taj roman peveden je na ukupno dvadeset jezika, dok je istoimena pozorišna predstava po motivima ovog kultnog romana nagrađena Sterijinom nagradom 1997. godine. Od septembra 2000. do marta 2007. godine radi kao urednik u izdavačkoj kući Rende. Takođe se bavi prevođenjem s engleskog jezika.

1. Ko su bili heroji vašeg detinjstva i mladosti?

U ranom detinjstvu, svi moji heroji dolazili su isključivo iz sveta stripa i dečije književnosti. Budući da sam u poznijem detinjstvu redovno trenirao plivanje, američki plivač Mark Spitz bio je moj veliki heroj u tom kratkom životnom periodu. Već u najranijoj mladosti, međutim, ja sam sa sebe jednim potezom otresao sve svoje dotadašnje heroje kada sam se, u dvanaestoj godini života, totalno navukao na pank rok za koji je odsustvo heroja i bilo kakvih priznatih uzora bilo esencijalno, jer je pank prevashodno bio produkt tinejdžerskog nihilizma. „No more heroes“ – naziv pesme i drugog albuma The Stranglers sublimira taj stav u tri kratke reči.

2. Šta je za vas danas definicija heroja?

Ako je u mitska vremena heroj bio neko ko se uspešno borio s aždajama i, uopšte, bilo čime nadnaravnim, danas je heroj neko ko se uspešno bori sa destruktivnom banalnošću svakodnevice i informativnim šumom koji je začepio bubne opne i pomutio umove većine stanovnika planete Zemlje. Takvih je, na žalost, malo, ali to je jedno od osnovnih svojstava pravih heroja. Oni su, naime, retka pojava.

3. Da li lično poznajete nekog za koga biste mogli da kažete: to je moj heroj, i zašto?

Zapravo ne, mislim da ne poznajem.

4. Koja je najvažnija osobina heroja u današnjem dobu?

Radikalna skromnost i odsustvo smisla za heroizam. Svako ko se odveć šepuri, svako ko je poverovao u sopstveno herojstvo, nije heroj nego fejker. Pravi heroji danas su nevidljivi.

5. Da li su pravi heroji dovoljno zastupljeni u medijima, i ako mislite da nisu, kome se, umesto njima, poklanja pažnja?

Upravo sam prethodnim odgovorom ujedno dao odgovor i na ovo pitanje. Dakle, ne, pravi heroji nisu zastupljeni u medijima praktično uopšte. U medijima su zastupljeni medijski junaci, dvodimenzionalne posprdne pokretne slike s osmesima na preplanulim licima, materijalno uspešni surogati za one prave – i, da ponovim, nevidljive – heroje.

6. Kako postati i ostati heroj i kako živeti životom heroja?

Ja o svemu tome ne znam baš ništa pa se od mene ne mogu očekivati pouzdani odgovori, ali mislim da heroizam nije stvar svesnih životnih odluka već određenog gotovo mističnog kvaliteta koji se kod pojedinih osoba budi i stupa na snagu u ekstremnim situacijama.

7. Vodimo li dovoljno računa o svojim herojima?

Mislim da ne, ali takođe mislim da to i nije potrebno. Herojima nije potrebna protekcija.

8. Da li ste vi bili nečiji heroj?

Ne znam i ne verujem. Začudilo bi me da jesam.

9. Da li su nam danas potrebni heroji i zašto?

Iz svega što sam do sada rekao, verujem da je moj odgovor jasan. Ne. To je moj kratki, individualni odgovor koji čak ne želim ni da objašnjavam. S druge strane, ja razumem ljudsku duboku potrebu za herojem. Onim istaknutim pojedincem, prometejem, vođom, natčovekom. Jedino što ja smatram da bi emancipacija ljudske vrste morala da nas vodi ka radikalnoj demokratizaciji i usitnjavanju heroizma. Eto, da i ja jednom parafraziram Endija Vorhola: „U budućnosti, svako će biti heroj na (samo) petnaest minuta.“

10. Vaša poruka junacima i posetiocima sajta Moj heroj?

Samo opušteno.