Kratka biografija:

Rođen u Nišu, 20. juna 1952, a od 1966. živi u Novom Sadu, gde je završio osnovnu i srednju školu i diplomirao na Odseku za jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu. Deset godina (1980-1990) radio je u Zavodu za kulturu Vojvodine, gde je vodio izdavačko odeljenje. U januaru 1990. registrovao je privatnu izdavačku agenciju „Prometej“. Kao izdavac i priređivač, objavio je oko 1800 naslova za izdavačku kuću Prometej. Dobio je brojne nagrade za svoje izdavaštvo.

1. Ko su bili heroji vašeg detinjstva i mladosti?

   Heroje moje mladosti podelio bih na tri grupe: literarne heroje ili heroje iz književnih dela, heroje iz istorije i heroje iz svakodnevnog života. U prvoj grupi se izdvajaju Tom Sojer, lik iz dela Marka Tvena i junaci iz knjige Branka Ćopića Orlovi rano lete. Iako iz različitih podneblja imali su za moju maštu mnogo zajedničkog. U drugoj grupi bili su Atila Bič Božiji, Aleksandar Makedonski i naš Kraljević Marko, a u treću grupu stavljam nepoznatog školskog druga iz završnih razreda osnovne škole koji se hrabro, iz viteških razloga, upustio sam u tuču sa više protivnika starijih od sebe i bogme dobio batine ali ih i podelio i ostao neporažen.

   2. Šta je za vasdanas definicija heroja?

   Heroj je onaj koji sluša više srce nego razum i želi da ostvari neki rezultat iako se to čini nemogućim.

   3. Da li lično poznajete nekog za koga biste mogli da kažete: to je moj heroj, i zašto?

   Kroz život sam sreo više ljudi koji su ostvarili zaista herojska dela. Napravili kuću od ničega, podižu porodicu sa više dece u oskudnim uslovima, a svi raspoloženi i obrazovani…
   
   4. Koja je najvažnija osobina heroja u današnjem dobu?

   Kao i pre: nesebičnost.

   5. Da li su pravi heroji dovoljno zastupljeni u medijima, i ako mislite da nisu, kome se, umesto njima, poklanja pažnja?

   Naslovna strana bilo koje dnevne novine govori da heroji nemaju primerenu podršku medija. Najvažniji su zabava, skandali, subkultura, pa sportisti koji se sportom bave zbog novca…

   6. Kako postati i ostati heroj i kako živeti životom heroja?

   Jednostavno, treba biti svoj i raditi po meri vlastitog osećanja, a ne misliti uopšte je li to heroizam ili ne. Treba postaviti svoj cilj visoko i potom učiniti sve da ga dosegnemo. Ako znamo da zaista nismo mogli više i bolje, a nadmašili smo samog sebe, nije važno što nismo dosegnuli, moramo biti ponosni na taj rezultat.

   7. Vodimo li dovoljno računa o svojim herojima?

   Kod nas su se političari pokazali kao univerzalni stručnjaci, oni kao znaju sve da rade i zato grcamo u problemima. Zauzeli su ogroman javni prostor i onemogućavaju da se vide pravi heroji, a u Srbiji ih ima. Oni koji su iskreno išli u dobrovoljce u Balkanskim ratovima i u Prvi svetski rat opisani su kod Laze Lazarevića u priči Sve će to narod pozlatiti, a slično je i sa našim braniocima u vreme NATO agresije, posebno pilotima koji su reskirali živote da bi nas sačuvali a potom, možda i sada, strahuju od kazni?!

   8. Da li ste vi bili nečiji heroj?

   Imam prijatelje, manje izdavače, koji su povremeno u šali govorili Prometej je naš uzor – to je jedino što mi je zaista poznato, imamo razne nagrade, Orden Vuk Karadžić… Pretpostavljam da je mnogima jasno kako su neki naši izdavački poduhvati kao Veliki rečnik stranih reči i izraza autora akademika Ivana Klajna i dr Milana Šipke naše zajedničko herojsko delo koje je bilo skoro nemoguće napraviti u preskromnim uslovima a sada će bar dve generacije imati valjanu knjigu koja podiže ukupan kulturni i naučni nivo.

   9. Da li su nam danas potrebni heroji i zašto?

   Heroji su uvek potrebni pa i danas. Ako se svi prepuste uživanciji uz pivo i roštilj, pa potom prilegnu, pa ponekad možda prelistaju novine, pa gledaju neke druge ljude na TV kako ganjaju loptu… ostaćemo bez ideja, inicijativa, lako će se sa nama manipulisati preko ekrana i štampe… Zato su heroji tu da sve malo razmrdaju, štrecnu i podstaknu i druge da nešto probaju, da nadmaše sebe.

   10. Vaša poruka junacima i posetiocima sajta Moj heroj?

   Imao sam sreću da sam proveo u društvu velikog čoveka i pesnika Duška Trifunovića dosta vremena. NJegove su mnoge  dosetke, kao i neki njegovi čuveni stihovi, naprosto kao narodne poslovice. Mladim pesnicima umeo je da kaže: Pazi, jednom rodu, jedan pesnik jedne vrste – dosta!  Odnosno: ne kopiraj, budi svoj i bićeš drugačiji, imaćeš svoj put. Ili, ne kopirajte heroje, radite po svome, dobro, bolje, pa kad mislite da ne možete bolje od toga onda još mnogo bolje…